Legalizacija
Legalizacija građevinskih objekata definisana je Zakonom o planiranju i izgradnji. Legalizacija objekata odnosi se na bespravno izgrađene objekte, odnosno na objekte koje je vlasnik izgradio bez neophodne dokumentacije.
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, legalizacija građevinskih objekata predstavlja retroaktivno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole, odnosno nakon nelegalne izgradnje ili rekonstrukcije objekta.
Proces legalizacije građevinskih objekata podrazumeva da vlasnik bespravno sagrađanog objekta, pribavi potrebnu dokumentaciju neophodnu za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole, kako bi mogao da uknjiži objekat u zemljišne knjige ili drugim rečima u katastar nepokretnosti. Kroz ovaj proces pružamo sve tražene usluge
(Izrada: Izveštaja, Zapisnika o veštačenju, Skica objekata, projekata, pružanje tehničke ispomoći i dr.)
Kada vlasnik objekta uknjiži sve po propisima, stiče pravo svojine na tom objektu i ne mora više da brine o tome da li će mu objekat biti srušen zbog bespravne gradnje.
Prema novom Pravilniku za legalizaciju građevinskih objekata, koji je potpisao ministar Oliver Dulić, uvedene su velike olakšice za proces legalizacije.
Objekti, koji su bez građevinske dozvole završeni do 11. septembra 2009. mogu da budu legalizovani, ako su vlasnici u zakonskom roku podneli zahtev.
Za takva zdanja, ukoliko ispunjavaju zakonom predviđene uslove, jednim rešenjem izdaće se građevinska i upotrebna dozvola.
Prema pravilniku, građevinska dozvola biće izdata naknadno i za objekte sa minimalnim stepenom izgrađenosti. Dovoljno je da su izvedeni grubi građevinski radovi sa formiranim konstruktivnim sklopom odnosno da objekat ima završene sve konstruktivne, noseće elemente. To su temelj, zidovi, armirani betonski ili čelični stubovi sa gredama, odnosno armirane betonske tavanice.
Po novom pravilniku moguća je legalizacija i ako nije postavljena spoljna stolarija, pa i ako nije ukrovljen objekat, nisu postavljene ili dovršene unutrašnje instalacije, niti su odrađeni završni građevinsko-zanatski radovi.
Takvi objekti imaju pravo na građevinsku dozvolu, s tim što će vlasnik biti u obavezi da u naknadno određenom roku završi objekat i tek onda stekne pravo na podnošenje zahteva za Tehnički prijem objekta i za izdavanje upotrebne dozvole.
Novom dopunom Pravilnika su jasno definisani i popusti za plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Naknada se umanjuje za 99 odsto za svakih 25 kvadrata po članu domaćinstva za porodične kuće i stanove do 100 kvadrata. Za sledećih sto kvadrata naknada se umanjuje za 60 odsto, ali ovi astronomski popusti važe samo za objekte sazidane van ekstra i prve gradske zone. Ako porodica ima manje od četiri člana umanjenje od 99 odsto primenjuje se po članu domaćinstva, a naknada za ostatak površine do 100 kvadrata umanjuje se za 60 odsto.
Za poslovni prostor popusta nema. Prema Pravilniku pravo na popust može da se ostvari samo ako se do 30. juna 2012. godine zaključi ugovor sa nadležnom direkcijom za zemljište.
Ako upravljač regionalnog, lokalnog puta ili zelene površine izda pismenu saglasnost moguća je legalizacija i objekata sazidanih u zaštitnom pojasu saobraćajnica i na zelenoj površini (pod uslovom da nije reč o uređenoj javnoj zelenoj površini).
Ukoliko pismenu saglasnost izda organizacija koja se bavi poslovima zaštite kulturnih dobara moguća je legalizacija i objekata izgrađenih u zaštićenim zonama.
Za sva potrebna dopunska objašnjenja vezana za potrebnu dokumentaciju ili detalje, obratite se našem timu profesionalaca, koji će Vam besplatno izaći u susret sa svim potrebnim savetima i informacijama.